Godišnja provera stvarnih vlasnika u APR od 1. oktobra 2026: kada ističe rok za vašu firmu?

Od 1. oktobra 2026. godine prvi put dospeva obaveza godišnje provere podataka o stvarnim vlasnicima. Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da podatke upisane u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika moraju da provere i potvrde jednom godišnje, čak i kada se ništa nije promenilo.

Ako ste direktor, osnivač ili zakonski zastupnik firme i pitate se da li se ova obaveza odnosi na vas, do kada morate da je ispunite i šta rizikujete ako je propustite, na pravom ste mestu. U nastavku dajemo jasne odgovore, uz primere i pozivanje na konkretne članove zakona.

Najvažnija poruka odmah na početku: 1. oktobar nije zajednički rok za sve firme. Svaka firma ima svoj rok, koji zavisi od datuma kada su podaci o njenom stvarnom vlasniku poslednji put evidentirani ili potvrđeni.

Sadržaj

1. Šta je godišnja provera stvarnih vlasnika?
2. Ko ima obavezu godišnje provere, a ko nema?
3. Kako se računa rok: 1. oktobar nije rok za sve
4. Šta tačno treba uraditi?
5. Kako se provera vrši preko portala APR?
6. Kolike su kazne ako se rok propusti?
7. Ko je odgovoran: direktor ili knjigovođa?
8. Najčešća pitanja o godišnjoj proveri stvarnih vlasnika
9. Kontaktirajte našu advokatsku kancelariju

Šta je godišnja provera stvarnih vlasnika?

Centralna evidencija stvarnih vlasnika je elektronska evidencija koju vodi APR. Iz nje se vidi koje fizičko lice zaista stoji iza firme, udruženja ili fondacije, čak i kada vlasništvo ide kroz lanac domaćih i stranih pravnih lica.

Novi Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika („Službeni glasnik RS“, br. 19/2025, 51/2025 i 60/2025) primenjuje se od 1. oktobra 2025. godine. Član 9. tog zakona uvodi obavezu da se evidentirani podaci redovno proveravaju i potvrđuju.

Pojednostavljeno, stvarni vlasnik je:

• Vlasnik značajnog udela: fizičko lice koje posredno ili neposredno ima 25% ili više udela ili akcija u osnovnom kapitalu, odnosno 25% ili više prava glasa;
• Lice sa preovlađujućim uticajem: fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova;
• Finansijer sa uticajem: fizičko lice koje posredno obezbeđuje sredstva i po tom osnovu bitno utiče na odluke o finansiranju i poslovanju;
• Zakonski zastupnik, kao rezervno rešenje: ako se ni nakon svih razumnih radnji stvarni vlasnik ne može odrediti, smatra se da je to fizičko lice registrovano za zastupanje ili kao član organa upravljanja.

Ko ima obavezu godišnje provere, a ko nema?

Obaveza postoji za pravna lica i druge subjekte iz člana 2. Zakona:

• Privredna društva: osim javnih akcionarskih društava, što znači da obavezu ima svako DOO;
• Zadruge;
• Ogranci i predstavništva: ogranci stranih privrednih društava i predstavništva stranih privrednih društava, udruženja, fondacija i zadužbina;
• Udruženja: poslovna i druga udruženja, osim privrednih komora i predstavništava stranih privrednih komora, političkih stranaka, sindikata, sportskih organizacija i udruženja, crkava i verskih zajednica;
• Fondacije, zadužbine i ustanove.

Zakon se, pod posebnim uslovima, primenjuje i na trastove i pravne odnose slične trastu.

Ko nema ovu obavezu:

• Preduzetnici: nisu navedeni u članu 2. Zakona, pa obavezu nemaju ni paušalci ni preduzetnici koji vode poslovne knjige;
• Javna akcionarska društva;
• Izuzeci iz člana 4: na primer firme čiji je jedini član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao i subjekti u prinudnoj likvidaciji i, pod uslovima iz zakona, u stečaju.

Kako se računa rok: 1. oktobar nije rok za sve

Član 9. Zakona propisuje dva uzastopna roka:

• Godinu dana za proveru: računa se od dana poslednjeg evidentiranja podataka o stvarnom vlasniku, odnosno od dana poslednje potvrde njihove tačnosti i ažurnosti;
• Još 30 dana za potvrdu: po isteku godine dana, podaci se u daljem roku od 30 dana potvrđuju u evidenciji.

Prema objašnjenju APR, firme koje su dokumentaciju učitale tokom usklađivanja sa novim zakonom, od 1. oktobra do 1. decembra 2025. godine, tada su izvršile i prvu verifikaciju. Za njih godina dana teče od tog datuma.

Ako je firma kasnije ponovo evidentirala podatke ili ažurirala dokumentaciju, rok se računa od poslednjeg evidentiranja.

Primer: društvo je učitalo dokumentaciju 10. novembra 2025. godine i od tada nije imalo promena.

• 10. novembar 2025: evidentiranje podataka i prva verifikacija;
• 10. novembar 2026: ističe godina dana od poslednje verifikacije;
• 10. decembar 2026: ističe dodatni rok od 30 dana za potvrdu.

To društvo, dakle, nema nikakvu obavezu 1. oktobra 2026. godine, ali ima rok koji ističe u decembru. Tačan datum poslednjeg evidentiranja uvek proverite u samoj evidenciji, jer od njega zavisi sve ostalo.

Slika 1. Kako se računa rok za godišnju proveru (primer)

Šta tačno treba uraditi?

Sve zavisi od toga da li je od poslednjeg evidentiranja bilo promena.

• Ako nije bilo promena: zakonski zastupnik preko portala APR potvrđuje da su podaci o stvarnom vlasniku i dalje tačni i ažurni. Nije potrebno ponovo evidentirati istog stvarnog vlasnika;
• Ako je bilo promena: potrebno je evidentirati promenu i, po potrebi, učitati novu dokumentaciju. Potvrda starog stanja tada nije dovoljna.

Promene na koje posebno treba obratiti pažnju:

• Vlasništvo: prenos udela ili akcija i svaka promena vlasničke strukture;
• Organi društva: promena članova organa, na primer direktora;
• Strani osnivač: promena u vlasničkom lancu matične kompanije u inostranstvu;
• Lični podaci: promena podataka upisanih o stvarnom vlasniku, na primer broja pasoša stranca.

Važno: kada nastane promena, zakon propisuje poseban rok od 30 dana za evidentiranje (član 8. Zakona). Ne treba čekati godišnju proveru. Od novog evidentiranja počinje da teče nova godina dana.

Slika 2. Šta treba uraditi kada dospe godišnja provera

Kako se provera vrši preko portala APR?

Postupak je potpuno elektronski, a pristup portalu i način njegovog korišćenja određuje APR. Prema uputstvu Agencije, zakonskom zastupniku je potrebno:

• Nalozi: nalog na portalu eID.gov.rs i nalog na sistemu APR (REID);
• Elektronski potpis: kvalifikovani elektronski sertifikat ili ConsentID;
• Oprema: instaliran čitač elektronskih kartica i aplikacija NEXU, a omogućeno je i potpisivanje u klaudu.

Detaljna uputstva nalaze se na stranici Godišnja verifikacija podataka na sajtu APR.

Savet iz prakse: nekoliko nedelja pre roka proverite da li direktor ima aktivne naloge i važeći sertifikat. Tehnički problem poslednjeg dana lako može da dovede do propuštanja roka.

Kolike su kazne ako se rok propusti?

Propuštanje potvrde u roku iz člana 9. predstavlja prekršaj iz člana 19. Zakona:

• Za firmu: novčana kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara;
• Za odgovorno lice (lice ovlašćeno za zastupanje): novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara;
• Zaštitna mera: firmi se može izreći zabrana vršenja određenih delatnosti, a odgovornom licu zabrana vršenja određenih poslova, u trajanju od šest meseci do tri godine (član 22).

Slika 3. Kazne za propušten rok

APR je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (član 14). Kazna se određuje u zakonskom rasponu.

Treba razlikovati prekršaj od krivičnog dela. Zatvor od šest meseci do pet godina (član 18) predviđen je za onoga ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika ne evidentira podatke ili evidentira neistinit podatak, a ne za obično kašnjenje.

Ko je odgovoran: direktor ili knjigovođa?

Obaveza je na samoj firmi, a potvrdu vrši lice ovlašćeno za zastupanje, najčešće direktor. To isto lice prekršajno odgovara kao odgovorno lice.

Knjigovođa može da pomogne u praćenju rokova i pripremi dokumentacije, ali zakon ne prenosi ovu obavezu na knjigovodstvenu agenciju. Zato unapred dogovorite ko prati rok, a ko potpisuje potvrdu.

Najčešća pitanja o godišnjoj proveri stvarnih vlasnika

Da li moram nešto da radim ako se u firmi ništa nije promenilo?

Da. Zakon traži formalnu potvrdu tačnosti i ažurnosti podataka preko portala APR. Nepromenjeno stanje znači samo da nije potrebno novo evidentiranje.

Da li preduzetnik ima ovu obavezu?

Ne. Preduzetnici nisu među subjektima iz člana 2. Zakona. Ako je preduzetnik ujedno osnivač DOO, obavezu ima to društvo.

Firma je osnovana 2026. godine. Kada je moj rok?

Stvarni vlasnik evidentira se najkasnije 30 dana od upisa firme u registar. Godina dana računa se od tog evidentiranja ili od kasnije promene, a potom sledi 30 dana za potvrdu.

Da li moram ponovo da učitam svu dokumentaciju?

Ne, ako nije bilo promena. Ako se promenio stvarni vlasnik ili dokument na osnovu kog je određen, potrebno je učitati novu dokumentaciju.

Osnivač moje firme je strana kompanija. Na šta da obratim pažnju?

Vlasnički lanac mora da se prati sve do fizičkog lica na kraju lanca. Promena u inostranoj matičnoj kompaniji može da promeni stvarnog vlasnika i kada se u APR ništa nije menjalo, pa ovakve strukture treba proveriti ranije.

Šta ako propustim rok?

Zakon ne predviđa naknadni rok. Obavezu treba ispuniti što pre, a zbog rizika od prekršajnog postupka korisno je da se odmah posavetujete sa advokatom.

Kontaktirajte našu advokatsku kancelariju

Advokatska kancelarija Petrović iz Niša pruža pravnu podršku privrednim društvima u oblasti privrednog prava i korporativnog upravljanja, uključujući IT kompanije i društva sa stranim osnivačima.

Možemo da utvrdimo kada tačno ističe rok za vašu firmu, proverimo da li su podaci i dokumentacija u evidenciji usklađeni sa stvarnim stanjem i pripremimo dokumentaciju za evidentiranje promena. Ako želite da neko stalno prati ovakve zakonske rokove umesto vas, razgovarajmo o pravnoj podršci po modelu mesečnog paušala.

Kontaktirajte našu advokatsku kancelariju i na vreme proverite rok za svoju firmu.
Telefon: +381 63 455 509 | Imejl: adv.lazarpetrovic@gmail.com